6. OPREZ

     Bez obzira na sve, on je na proleće došao u Tornes - da, kako reče, poseti Džudi, ali u stvari zbog nezajažljive Ijubopitljivosti. Klonio se bloka u kome je bio smešten kompjuter, ali mu Džudi i Bridžer, nezavisno jedno od drugoga, ispričaše šta se zbivalo. Zgradi je pridodana jedna nova niša koju je Doni ispunila složenom laboratorijskom opremom, uključujući uređaj za hemijsku sintezu i elektronski mikroskop. Ona je, kao i Kristina, imala nekoliko svojih postdiplomaca koji su sarađivali na projektu, kao i novca koliko god joj je bilo potrebno. Rajnhart i Ozborn su, sa svoje strane, raspolagali veoma snažnom potporom.
     "Kako si ti?" upita Fleming Džudi.
     Sedeli su na vrhu grebena, u logorskom krugu, iznad pristaništa.
     "Prilagođavam se okolnostima." Ona mu se nasmeši nežno, ali uzdržano. Bila je zapanjena promenama koje su se zapažale na njemu - njegovom bubuljičavošću i opštim pogoršanjem njegovog izgleda, kao i krajnjim razočarenjem kojim je odisao. Žudela je za tim da ga zagrli i da mu se preda. U isto vreme želela je da ga zadrži na odstojanju njihovog prvobitnog prijateljstva, koje joj je izgledalo kao krajnja granica do koje je mogla časno ići dokle god bude igrala svoju ulogu koje se stidela. Pokušala je čak i da podnese ostavku kad je čula da se on vraća, ali ona nije bila prihvaćena. Sada je znala suviše da bi je mogli otpustiti, a pogotovu da bi mogla da mu kaže istinu.

     Bridžer je ostao u logoru, radeći čitave zime, ne preduzimajući ništa što bi pobuđivalo sumnju. Ali, Kaufmanova kola su nekoliko puta primećena u susedstvu, a visoki, neobično obučeni šofer motrio je na dolaske i odlaske na stanici i bar jedanput je telefonirao Bridžeru. Posle toga, Bridžer je izgledao nesrećniji nego ikad i zatražio da mu se prekucaju kopije kompjuterovih odgovora za ličnu upotrebu. Džudi u tome nije videla ništa sumnjivo, ali Kvadring jeste. Međutim, sve se završilo na tome. Bela jahta se nije pojavljivala, a to bi se teško moglo i očekivati tokom zime sa vetrovima, snežnim olujama i divljim uzburkanim morem. Početkom proleća su mornaričke patrole pojačane helikopterima koji su ih pratili, ali jahta je, ukoliko je uopšte i imala neke veze sa svim tim, utekla. Međutim, kako su pojačavane mere obezbeđenja, rasla je i vrednost obaveštenja, i Džudini pretpostavljeni su smatrali da se opasnost, uopšte uzevši, povećava.
     Nemajući nikakvog drugog posla sem da posmatra, Džudi je imala - kao i obično vremena napretek, a to je dobro došlo Kvadringu da pokrije Fleminga, i tako je sedela na vrhu grebena sa njim, pretvarajući se da je srećna što ga vidi i gadeći se same sebe.
     "Kada ćeš održati konferenciju za štampu?" glasilo je njegovo sledeće pitanje.
     "Ne znam. Ove godine, sledeće, jednom."
     "Sve je ovo trebalo saopštiti javnosti još pre nekoliko meseci."
     "Ali, ako je to tajna?"
     "Tajna je, jer tako odgovara političarima. Zato sve i ide naopako. Kada se jednom nauka oduzme naučnicima i preda njima, ona je osuđena na propast." Ovu svoju konstataciju proprati trzanjem ramena. "Ako sve to nije još i ranije bilo osuđeno na propast."
     "Šta nameravaš preduzeti u vezi sa tim?" upita ga ona. On se zagleda u talase koji su se rasprskavali pedesetak metara ispod njih, a potom se okrete, nasmešivši joj se prvi put posle dužeg vremena.
     "Povešću te na jedrenje", reče.
     Bilo je to jedno od onih varljivih ranih proleća koja ponekad neočekivano nailaze početkom marta. Sunce je sjalo, sa jugozapada je pirkao lak povetarac, a more je bilo divno. Fleming je prihvatio zdravo za gotovo da Džudi nema nikakvog drugog posla, te su svakodnevno jedrili po zalivu i pored obale, sve do Grinstoun Pointa i dole do ušća Gerloha. Voda je bila hladna kao led, ali je pesak bio topao i oni bi posle podne obično nasukali čamac u neku zgodnu uvalu, izvalili se na žalu i izležavali se na suncu.
     Za nekoliko dana, Fleming je izgledao zdraviji. Postao je raspoloženiji i izgledalo je kao da je, povremeno, satima zaboravljao moru koja mu je pritiskivala dušu. On je očigledno shvatio da ona nije više seksualno zainteresovana za njega i, ubrzo, ponovo je preuzeo ulogu nežnog starijeg brata koji vodi glavnu reč. Džudi se suzdržana daha, nadala svemu najboljem.
     Tada, jednog toplog i svetlog popodneva, oni se uvukoše u jedan majušan zaliv na ostrvu Torholm, sa strane okrenute pučini. Zaliv je bio oivičen okomitim stenama koje su odbijale sunčeve zrake na njih dok su ležali na pesku jedno pored drugog. Jedino što se videlo bilo je plavo nebo iznad njih, a jedino što su čuli bili su tromi i nežni šumovi talasa i zov morskih ptica. Malo zatim, Fleming sede i skide svoj debeli džemper.
     "Bolje skini i ti svoj", reče on.
     Ona je oklevala, a zatim ga skide preko glave i leže u šortsu i grudnjaku, osetivši na telu dah povetarca i toplotu sunca.
     Fleming, u početku, nije obraćao pažnju na nju.
     "Ovo je bolje od kompjutera", nasmeši se ona zatvorenih očiju. "Da li Bridžer ovde dolazi?"
     "Aha."
     "Ja uopšte ne vidim ptice."
     "Ja vidim jednu." On se dovalja do nje i poljubi je. Ona je ležala ne reagujući, a on se ponovo okrete na drugu stranu, ostavivši svoju ruku preko njenog struka.
     "Zašto on ne švrlja s tobom?" upita ona.
     "Ne želi da nam smeta."
     Ona se namršti zasenjena suncem.
     "On me ne trpi."
     "To je obostrano, zar ne?"
     Ona ne odgovori. Njegova ruka skliznu na njeno bedro.
     "Nemoj, Džone."
     "Da nisi slučajno potpisala obavezu za devojke-vodiče?"
     On odjednom postade ljut i zlovoljan.
     "Nisam licemerna, samo..."
     "Samo šta?"
     "Ne poznaješ me."
     "Do đavola! Nisi mi pružila baš mnogo prilike za to, zar ne?"
     Ona naglo ustade i pogleda oko sebe. U stenama iza njihovih leđa nalazila se pukotina.
     "Hajde da malo pogledamo okolo."
     "Kako hoćeš."
     "Je li ono tamo pećina?"
     "Jeste."
     "Hajdemo da vidimo."
     "Nismo odeveni za tako nešto."
     "Ala si ti formalist!" Ona mu se nasmeši i navuče svoj džemper, bacivši mu njegov. "Drži!"
     "Bestraga se duboko uvukla u greben. Bila bi nam potrebna oprema za pentranje koju upotrebljavaju speleolozi."
     "Nećemo ići daIeko."
     "U redu." On ustade, savlađujući svoje loše raspoloženje.
     "Hajde."
     Pećina se iznutra proširivala, a potom se, što je dublje zalazila u stenu, sužavala. Tle je na početku bilo peskovito i posuto kamenjem. Kada su zamakli u unutrašnjost pećine, počeše da se veru preko stenja. Bilo je hladno i veoma tiho. Fleming je
     poneo iz čamca baterijsku lampu i osvetljavao je zidove stena ispred njih; barice nakapane vode presijavale su se pod njenom svetlošću. Nekoliko desetina metara odatle naiđoše na još jednu dvoranu sa velikim jezerom na njenom drugom kraju. Džudi kleknu i zagleda se u vodu.
     "Ovde je komad nekakvog užeta."
     "Čega?" Fleming kleče pored nje i pogleda preko ivice jezera. Jedan kraj belog užeta bio je privezan oko jedne stene na ivici jezera, dok se ostatak užeta gubio u vodi. Fleming ga povuče. Bilo je sasvim zategnuto.
     "Je li duboko?" Džudi se zagleda prateći zrak svetlosti baterijske lampe, ali nije mogla da prodre pogledom kroz tamu ispod površine jezera.
     "Hoćeš li da mi pridržiš lampu?"
     Fleming povuče uže obema rukama i poče polako da ga izvlači. Na njegovom kraju nalazila se velika limena kutija slična termos-boci, otežana kamenjem. Džudi osvetli poklopac.
     "Ovo je Denisovo!" uzviknu Fleming.
     "Denisa Bridžera?"
     "Da. Kupio ju je za izlete. Vidiš li ovu oznaku u cik-cak."
     "Zašto li ju je ostavio?" Džudi je govorila više sebi nego Flemingu.
     "Nemam pojma. Bolje upitaj njega."
     Džudi otvori poklopac i posegnu unutra.
     "Za ime sveta!"
     "Puna je papira." Ona izvuče nekoliko i podnese ih pod svetlost. "Jesu li ti poznati?"
     "To je iz našeg delokruga." Fleming je sa nevericom gledao u njih. "Kopije. Bolje da mu to odnesemo."
     "Ne." Džudi vrati papire u kutiju i zatvori je.
     "Šta ćeš da uradiš?"
     "Ostaviću je gde sam je našla."
     "Ali to je besmisleno."
     "Molim te, Džone, znam šta radim." Podiže kutiju i baci je natrag u vodu, dok ju je on natmureno posmatrao, držeći baterijsku lampu.
     "Šta je tvoj posao?" upita on, ali mu ona ne reče.

     Kada se vratiše u logor, tamo zatekoše Rajnharta, koji zadrža Fleminga izvan službenog bloka.
     "Imaš li minut vremena, Džone?"
     "Ja nisam ovde."
     "Čuj, Džone." Izgledalo je kao da je profesor povređen. "Zaglibili smo se."
     "Dobro."
     "Madlena je uspela da sprovede sintezu nukleinske kiseline. Ćelije su se stvarno obrazovale."
     "Mora biti da se ponosite njome."
     "Pojedine ćelije. Ali one ili uopšte ne žive, ili žive samo nekoliko minuta."
     "Sreća vaša što je tako. Kada bi živele, bile bi pod nadzorom mašine."
     "Kako?"
     "Ne znam kako. Ali ne bi bile naši prijatelji."
     "Jedna ćelija ne može da pričini veliku štetu." Džudi nikada ranije nije čula Rajnharta da se otvoreno žali. "Dođi svakako."
     FIeming tvrdoglavo isturi donju usnu.
     "Hajde, Džone." Džudi se okrete prema njemu. "Ili se plašiš da će te ujesti?"
     Fleming izdiže ramena i pode sa profesorom.
     Džudi ode pravo u Kvadringovu kancelariju i podnese izveštaj.
     "Ah", reče Kvadring. "To već nešto znači. Gde je on sada?"
     Telefonirali su u prostoriju kompjutera, ali Bridžer je bio upravo izišao.
     "Javi momcima iz P.O.B. Patrola oblasne bezbednosti; u originalu: Field Security Patrol; prim. prev. da ga pronađu i prate", reče Kvadring svom ađutantu. "Ali neka paze da ih on ne primeti."
     "U redu, gospodine." Ađutant se okrete zajedno sa stolicom prema diktafonu.
     "Ko patrolira na grebenu?"
     "Sekcija B, gospodine."
     "Recite im da drže na oku prilaz pristaništu."
     "Treba li da ga zaustave."
     "Ne. Treba da ga puste da iziđe ako bude želeo, i da nas izveste." Kvadring se okrete prema Džudi. "Danas mu je telefonirao njegov prijatelj. Mora biti da imaju neki veoma hitan zahtev kad se izlažu takvom riziku."
     "Zašto?"
     "Možda nešto mute. Prisluškivali smo, naravno. Uglavnom su bili prilično oprezni, ali spomenuli su nešto o novom putu."
     Džudi zadrhta. Ovo je bilo iznad njenih mogućnosti. Kvadring sačeka dok je ađutant telefonirao podoficiru oblasne bezbednosti i dok nije otišao da preda poruku komandiru sekcije B, a onda privede Džudi mapi na zidu.
     "Stari put je vodio preko ostrva. Bridžer je mogao da iznese materijal i da ga tamo skloni, a da se ne izlaže proveravanju koje se sprovodi pri izlasku iz logora. Kada im zatreba, jahta može doći po njega. Neki od Kaufmanovih kolega verovatno se bavi nekim poslom koji ima veze sa prekookeanskom plovidbom, tako da se može ukotviti podalje odavde i poslati brodić na sastanak s Bridžerom."
     "Onaj beli?"
     "Onaj koji si ti videla."
     "Znači, zato...?" Prošlo je dosta vremena od pucnjave u pustari, ali kad pogleda na mapu, njoj se sve ponovo ukaza jasno pred očima.
     "Kaufman je morao imati nekoga ko će da preuzme materijal od Bridžera i da održava vezu sa jahtom. Za to je angažovao svoga šofera koji je upotrebio njegov automobil."
     "I pucao na mene?"
     "Verovatno je to bio on. Tada je napravio glupost, ili pretpostavljam da je smatrao kako će moći da se oslobodi leša u moru."
     Džudi oseti kako se ježi ispod svoga toplog džempera.
     "A novi put?"
     "Nešto zbog vremena, nešto zbog nas, jahtu više ne mogu koristiti tako da ne mogu da se domognu ostrva. Bridžeru ono, kako ste i sami okrili, još uvek služi kao sklonšte, ali on će morati da vrati nazad materijal i da ga prokrijumčari preko glavnog ulaza, što je opasnije."
     Džudi pogleda napolje u hladan sumrak koji je smenjivao toplotu dana. Niski četvrtasti krovovi zgrada za istraživački rad tmurno su štrčali iz trave koja je sve više tamnela. Nekoliko prozora na kućicama bilo je osvetljeno, a ogroman svod neba iznad njih postepeno se gubio iz vida. Doni je radila u jednoj od osvetljenih podzemnih prostorija, predana i ni sama ne znajući šta će proizići iz onoga što radi. Fleming je negde raspravljao sa Rajnhartom o budućnosti. A Bridžer je negde, usamljen i kukavan, možda se tresući od prikrivenog straha, oblačio ribarsku potkošulju, nepromočiv kaput i gumene čizme, spremajući se da krene u noć.
     "Bilo bi dobro da obučeš nešto tolije", reče Kvadring Džudi. "Poći ću i ja."

     Donina laboratorija bila je pregrejana. Sijalice i uređaji, koji su danima radili bez prestanka, polako su odnosili pobedu na uređajem za klimatizaciju.
     "Oseća se na biologa", reče Fleming kad uđe sa Rajnhartom. Doni je piljila kroz okular mikroskopa. Ona nehajno podiže pogled.
     "Zdravo, doktore Fleming." Govorila je kao da se on vratio pošto je bio izišao samo da bi popio šolju čaja. "Ovde je, na žalost, kao u kuhinji neke veštice."
     "Ima li neke mirođije?" upita Rajnhart.
     "Upravo smo pripremili novu količinu. Hoćete li da pričekate i pogledate?" Mikroskop je imao jednu elektronsku indikatorsku cev, sličnu televizijskom ekranu. "Možete tu da posmatrate ako se nešto bude događalo."
     "Nova kultura?" upita jedan od njenih asistenata, nameštajući iglu na špric za davanje injekcija.
     "Uzmite odavde i vodite računa o temperaturi igle."
     Doni je objašnjavala Flemingu šta je postigla, a za to vreme je asistent izvadio jednu bočicu iz hladnjaka.
     "Sintezu vršimo na temperaturi bliskoj tački smrzavanja, a pri normalnoj temperaturi oni oživljavaju." Izgledala je sasvim prijateljski raspoložena i kao da je se ne tiče Flemingovo mišljenje. Asistent probuši iglom gumeni poklopac bočice i usisa malo tečnosti u špric.
     "Na kojem su stepenu razvitka?" upita Fleming.
     "Veoma jednostavan vid protoplazme, sa jezgrom. Šta biste vi hteli - pipke i glave?"
     Ona uze špric, istisnu kap tečnosti na staklence i učvrsti ga u ležište na mikroskopu.
     "Kako se ponašaju?"
     "Kratko vreme se kreću, a onda umiru. U tome je nevolja. Verovatno još nismo pronašli odgovarajuću kulturu."
     Ona prisloni oko na mikroskop i podesi ga. Dok je pokretala staklo pod sočivima, oni su mogli da vide na ekranu obrazovanje pojedinih ćelija - bledi diskovi sa tamnijim središtem - koje su plivale tamo-amo nekoliko sekundi. Dok je Doni podesila mikroskop na jače povećanje, one prestadoše da se kreću i već su očigledno bile uginule. Ona izvuče staklo napolje.
     "Pokušajmo sa novom šaržom." Okrete se i pogleda u njih sa umornim osmehom na licu. "Ovo može potrajati i čitavu noć."

     Bridžer je primećen ubrzo posle ponoći kako napušta svoju kućicu. Patrola sa grebena posmatrala ga je dok je silazio stazom do pristaništa. Nisu ga uznemirili, nego su to samo javili telefonom stražari sa jednog napuštenog mesta za zasede pri vrhu staze. Kvadring i Džudi im se pridružiše kad se Bridžer otisnu sa pristaništa. Njegov vanbrodski motor zabrekta dvaput, a onda se zahukta preko vode. Bilo je nešto malo mesečine tako da su mogli videti čamac kako se udaljava preko zaliva.
     "Zar ga nećete pratiti?" upita Džudi.
     "Ne. Vratiće se on." Kvadring tihim glasom pozva stražare. "Ostanite na vrhu i pazite da vas ne primeti. Ovo će možda potrajati i malo duže."
     Džudi je posmatrala pučinu na kojoj se čamčić gubio među talasima.
     Mesec je zašao davno pre svitanja, i oni su se tresli od hladnoće, iako su na sebi imali kabanice.
     "Zašto li se ne vraća?" upita ona Kvadringa.
     "Ne želi da plovi po mraku."
     "Ako zna da smo ovde..."
     "Kako bi mogao znati? On samo čeka tračak dnevne svetlosti."
     U četiri sata obavi se smena straže. Još je bilo mračno. U pet, na nebu poče da se pojavljuje prvo bledo biserno sivilo. Noćni dežurni kuvar zveckao je unaokolo limenkama sa čajem. Jednu je ostavio u stražari, drugu na glavnoj kapiji, a treću u zgradi kompjutera.
     Doni zabaci naočari na čelo i poče bučno da pije.
     "Zašto ne batališ za večeras, Madlena?" upita Rajnahrt zevajući.
     "Evo, sad ću." Ona ugura novo staklo pod sočivo. Na stolu pored nje nalazio se poslužavnik poluprekriven upotrebljenim staklićima, a Fleming se ugnezdi na uglu stola kudeći to što ona radi, ali ipak zainteresovan.
     "Čekaj." Ona neznatno promeri staklo. "Evo ga."
     Na indikatorskoj cevi moglo se pratiti formiranje ćelije.
     "Ova napreduje bolje od većine ostalih", reče Rajnhart.
     "Postaje prilično velika." Doni isključi uveličavanje. "Gledajte - počinje da se deli!"
     Ćelija se izduži u dva režnja koji se razvukoše i razdvojiše, a onda se svaki od režnjeva opet podeli u nove ćelije.
     "Množi se!" Doni se nasloni leđima, posmatrajući ekran. Lice joj je bilo smežurano od umora i blaženstva. "Stvorili smo život. Načinili smo reproduktivnu ćeliju. Gle - evo je opet... Šta kažete na ovo, doktore Fleming?"
     Fleming se uspravi i netremice se zagleda u ekran.
     "Kako mislite da ovo zaustavite."
     "Nemam nameru da to zaustavljam. Želim da vidim ishod."
     "Razvija se u jednu sasvim skladnu strukturu", primeti Rajnhart.
     Fleming udari pesnicama o sto. "Ubijte to!"
     "Šta?" Doni ga pogleda malo iznenađeno.
     "Ubijte to dok ste još u mogućnosti."
     "Pod savršenom je kontrolom."
     "Stvarno? Gledajte na kakav način raste." Fleming pokaza na masu ćelija na ekranu koja se naglo udvostručavala.
     "To je normalno. Za nedelju dana mogli biste da odgajite amebu koja bi bila velika kao Zemljina kugla samo ako biste uspeli da je dovoljno brzo hranite."
     "Ovo nije ameba."
     "Ali upadljivo liči na nju."
     "Ubijte to!" Fleming pogleda u njihova zabrinuta ukočena lica, a onda ponovo na ekran. On dohvati tešku posudu u kojoj su doneli čaj i tresnu je o vizuelnu površinu mikroskopa. Zveket metala i stakla naruši tišinu prostorije. Vizuelna ploča se razbi u paramparčad.
     "Budalo balava!" Doni gotovo zaplaka.
     "Džone - šta to radiš?" Rajnhart krenu napred da ga zaustavi, ali bilo je suviše kasno. Fleming izvuče ostatke stakla iz mikroskopa, tresnu ih o pod i izgazi.
     "Vi ste ludi! Svi ste ludi! Svi ste vi zaslepljeni pomahnitali ludaci!" doviknu im on i otrča kroz vrata.
     Protrčao je kroz prostoriju kompjutera, pa duž ulaznog hodnika do predvorja. Tu zastade za trenutak teško dišući, a hladan vetar ga ošinu po licu. Izišavši na otvoren prostor u osvit dana, posle noći provedene u punoj usrdsređenosti u Doninoj sobi, izgledalo mu je kao da se probudio iz nekog košmara. On halapljivo udahnu vazduh nekoliko puta i pođe preko trave prema rtu, pokušavajući da razbistri mozak i pluća.
     Iz daljine se čuo zvuk vanbrodskog motora.
     On promeni pravac i besno pođe prema mestu na kome je staza koja je vodila i pristaništa izbijala na vrh grebena. Kako se razdanjivalo, zvuk motora se nepokolebljivo približavao, privlačeći ga poput magneta; ali kad stiže do vrha grebena, on se gotovo saplete o Kvadringa, Džudi i dva vojnika koji su u travi čekali u zasedi. On se malo uspravi.
     "Šta se to, do đavola, događa?" Besno je buljio u njih, ništa ne shvatajući. Kvadring ustade. Na grudima mu se njihao dogled.
     "Vratite se natrag. Sklonite se odavde."
     Motor se zaustavi. Čamac je klizio prema keju ispod njih. Džudi se pridiže, ali joj Kvadring dade znak da ostane dole.
     "Odlazi, Džone, molim te!" reče ona sa bolom u glasu.
     "Odlazi? Odlazi? U šta ste se to, do đavola, svi vi upetljali?"
     "Tišina", naredi Kvadring. I držite se podalje od ivice.
     "Čekamo Denisa Bridžera", reče Džudi.
     "Denisa?" Bio je preneražen, na jedvite jade shvatajući šta se događa.
     "Da sam na vašem mestu, ja bih se izgubio odavde", reče mu Kvadring. "Sem ukoliko ne želite da prisustvujete njegovom hapšenju."
     "Njegovom hapšenju?" Kada je shvatio o čemu se radi, Fleming se polako okrete od Kvadringovih leđa prema Džudi.
     "Vi ste svi ludi!"
     "Stojte pozadi i ćutite", reče Kvadring.
     Fleming pođe prema ivici grebena, ali ga, na Kvadringov znak, dva vojnika uhvatiše za laktove i povukoše nazad. Stajao je sputan između njih, osujećen i očajan. Niz lice mu se slivao hladan znoj, i jedino što je moga da vidi bila je Džudi.
     "Jesi li i ti upetljana u sve ovo?"
     "Znaš i sam šta smo našli." Ona je izbegavala njegov pogled.
     "Jesi li?"
     "Jesam", reče ona, koraknu napred i stade pored Kvadringa. Pustili su Bridžera, koji je vukao tešku kutiju iz pećine, da stigne sasvim do vrha staze. Kad se njegova glava promoli iznad ivice, Fleming mu doviknu:
     "Denise!"
     Jedan od vojnika poklopi šakom Flemingova usta, ali Bridžer ih je već bio ugledao. Pre no što je Kvadring stigao do njega, on ispusti kutiju i potrča.
     Trčao je brzo kad se uzme u obzir da je bio u gumenim čizmama; bežao je stazom koja je vodila pored ivice grebena. Kvadring i vojnici sjuriše se za njim. Fleming je trčao za njima, a iza njega Džudi. To je ličilo na poteru za jelenom u hladnoj jutarnjoj svetlosti. Nisu mogli da vide kuda ide Bridžer. On dođe do ivice rta, tada se osvrte i okliznu. Njegove mokre gumene čizme skliznuše niz travom obraslu ivicu, i sa njim je bilo svršeno. Za nekoliko sekundi od njega preostade samo slomljen leš na stenama pored mora.
     Fleming stiže vojnike na ivici grebena i pogleda dole. Kada mu Džudi priđe, on se okrete bez reči pođe lagano nazad prema logoru. U prstu mu je bio zaostao komadić stakla od mikroskopa. Zastavši za trenutak, on ga iščupa, a potom ode.