3. OPORAVAK

     Kada se ponovo probudio i ugledao pokraj postelje nadzornicu i sestre, Pul se osetio dovoljno jak da zapita:
     "Gde se nalazim? To sigurno možete da mi kažete!"
     Tri žene izmenjaše poglede, očigledno neodlučne kako da postupe. Konačno, oglasila se nadzornica, oblikujući reči veoma lagano i pažljivo: "Sve je u redu, gospodine Pul. Profesor Anderson stići će svakog časa... On će vam objasniti."
     Šta da mi objasni? - zapita se Pul uz izvesnu ozlojeđenost. Ali, bar govori engleski, premda ne mogu da odredim njen naglasak...
     Anderson mora da je već bio na putu, jer se nekoliko trenutaka potom vrata otvoriše - i Pul načas spazi omanju gomilu radoznalih posmatrača koji su zurili u njega. Počeo je da se oseća kao novi eksponat u zoološkom vrtu.
     Profesor Anderson bio je oniži, živahan čovek na čijem su se licu ukrštali ključni vidovi nekoliko rasa - kineske, polinežanske, nordijske - na krajnje zbunjujući način. Pozdravio je Pula tako što je podigao desni dlan, a onda se očito trgao, pa pružio šaku i rukovao se, uz neobično oklevanje, kao da uvežbava neki nepoznati gest.
     "Drago mi je što vidim da dobro izgledate, gospodine Pul... Začas ćete ustati iz kreveta."
     Ponovo čudnovat naglasak i sporo izgovaranje - ali optimističko držanje uz postelju bolesnika bilo je svojstveno svim doktorima, na svim mestima, u svim dobima.
     "Milo mi je što to čujem. Možda biste sada mogli da mi odgovorite na nekoliko pitanja..."
     "Svakako, svakako. Samo trenutak."
     Anderson se obratio nadzornici tako brzo i tiho da je Pul uspeo da uhvati tek nekoliko reči, od kojih su mu neke bile potpuno nepoznate. Onda nadzornica dade znak jednoj od sestara koja otvori zidni ormanić i izvadi odande tanku metalnu traku koju obavi oko Pulove glave.
     "Šta je to?" upita on, poput onih teških pacijenata koji stalno hoće da znaju šta im se događa, što doktorima uvek ide na živce. "Očitavanje EEG-a?"
     Profesor, nadzornica i sestre izgledali su podjednako u nedoumici. A onda se spori smešak razli Andersonovim licem.
     "Oh - elektro... encef... alo... gram", reče on lagano, kao da reč izvlači sa samog dna pamćenja. "Sasvim ste u pravu. Samo želimo da proverimo kako vam mozak funkcioniše."
     Mozak bi mi odlično funkcionisao kada biste mi samo dopustili da ga koristim, progunđa bešumno Pul. Ali, evo, bar smo negde stigli - najzad.
     "Gospodine Pul", reče Anderson, govoreći i dalje na onaj pompezan način, kao da koristi strani jezik, "poznato vam je, naravno, da ste bili... onesposobljeni... u ozbiljnoj nesreći dok ste radili izvan 'Otkrića'."
     Pul klimnu u znak saglasnosti.
     "Počinjem da podozrevam", odvrati on oporo, "da 'onesposobljen' predstavlja eufemizam."
     Andersonu vidljivo laknu, a lice mu lagano ozari smešak.
     "Sasvim ste u pravu. Recite mi, šta mislite da se dogodilo."
     "Pa, najpovoljnija mogućnost jeste da me je, pošto sam se onesvestio, Dejv Boumen spasao i vratio na brod. Kako je Dejv? Niko ništa neće da mi kaže!"
     "Sve u svoje vreme... a najnepovoljnija mogućnost?"
     Frenku Pulu se učinilo da mu je preko vrata prešao dah studenog vetra. Sumnja koja mu se lagano oblikovala u glavi počela je da stiče zasnovanost.
     "Da sam poginuo, a onda sam doveden ovamo - ma gde to bilo - i vi ste me oživeli. Hvala vam..."
     "Sasvim tačno. I sada ste opet na Zemlji. Odnosno, sasvim blizu nje."
     Šta je hteo da kaže time 'sasvim blizu nje'? Ovde svakako postoji gravitaciono polje - što znači da se po svoj prilici nalazi unutar velikog, rotirajućeg točka orbitalne svemirske stanice. No, nije bitno: postoje znatno važnije stvari o kojima treba razmisliti.
     Pul se upustio u brzo računanje. Ako ga je Dejv stavio u hibernakulum, probudio ostale članove posade i okončao misiju na Jupiter - pa to bi onda značilo da je 'mrtav' već punih pet godina!
     "Koji je danas datum?" upita on, što je pribranije mogao.
     Profesor i nadzornica izmenjaše poglede. Pul ponovo oseti dah hladnog vetra na vratu.
     "Moram vam reći, gospodine Pul, da vas Boumen nije spasao. Smatrao je - na čemu mu se ne može zameriti - da ste neopozivo mrtvi. Istovremeno, bio je suočen sa očajnički ozbiljnom krizom koja je ugrožavala i njegov život...
     I tako, otplutali ste u svemir, prošli pokraj Jupiterovog sistema i zaputili se ka zvezdama. Srećom, bili ste toliko ispod tačke mržnjenja da metabolizam uopšte nije dejstvovao - ali pravo je čudo što ste uopšte pronađeni. Vi ste jedan od najsrećnijih živih ljudi. Ne - ljudi koju su ikada živeli!"
     Jesam li? - upita se Pul tupo. Pet godina, baš! Moglo je proteći puno stoleće - ili još duže.
     "Da čujem", zatraži on.
     Profesor i nadzornica kao da su konsultovali neki nevidljivi monitor: kada su se pogledali i klimnuli jedno drugom u znak saglasnosti, Pul je naslutio da su svi oni uključeni u bolničko informaciono kolo, spojeno sa povezom oko glave koji je on nosio.
     "Frenk", reče profesor Anderson, načinivši gladak prelaz u ulogu dugogodišnjeg porodičnog lekara, "ovo će biti veliki šok za vas, ali u stanju ste da ga podnesete - a što pre doznate, tim bolje.
     Na početku smo četvrtog milenijuma. Verujte mi - otisnuli ste se sa Zemlje pre skoro hiljadu godina."
     "Verujem vam", uzvrati Pul mirno. A onda, na njegovu silnu ozlojeđenost, soba stade da se okreće oko njega i on ništa više nije znao.

     Kada mu se povratila svest, ustanovio je da više nije u sumornoj bolničkoj sobi već u luksuznom apartmanu sa privlačnim - i postojano promenljivim - prizorima na zidovima. Neki su predstavljali čuvene i poznate slike, drugi su prikazivali predele kopna i mora, možda iz njegovog vremena. Nije postojalo ništa tuđinsko ili uznemirujuće: to će, pretpostavio je, doći kasnije.
     Njegovo sadašnje okruženje bilo je, očito, veoma brižljivo programirano: zapitao se da li negde postoji ekvivalent televizijskog ekrana (koliko bi kanala bilo u trećem milenijumu?), ali nije mogao da vidi ni traga od nekog kontrolnog uređaja blizu kreveta. Postojalo je toliko toga što je želeo da dozna o ovom novom svetu: bio je divljak koji se iznenada obreo u civilizaciji.
     Ali najpre mora da povrati snagu - i nauči jezik; čak ni ovladavanje snimanjem zvuka, staro već stotinu godina u času kada je Pul bio rođen, nije osujetilo velike promene u gramatici i izgovoru. A postojalo je na hiljade novih reči, poglavito u nauci i tehnologiji, premda je on često bio u stanju da pogodi šta bi mogle da znače.
     Veće osujećenje, međutim, stvaralo je mnoštvo znamenitih i neznamenitih imena koja su se nakupila tokom milenijuma, a koja mu ništa nisu predstavljala. Sedmicama, sve dok nije sakupio banku podataka, razgovori koje je vodio morali su često da budu prekidani zbog biografskih praznina.
     Kako mu se snaga vraćala, tako se povećavao i broj posetilaca, premda uvek pod pomnim nadzorom profesora Andersona. Dolazili su mu medicinski stručnjaci, naučnici iz više disciplina, kao i - što ga je ponajviše zanimalo - zapovednici svemirskih brodova.
     Postojalo je malo toga što je mogao da kaže lekarima i istoričarima, a što već negde nije bilo zabeleženo u džinovskim bankama podataka čovečanstva, ali on je često bio u prilici da im pruži prečice i nove uvide o zbivanjima iz svog vremena. Iako su se svi ophodili prema njemu sa krajnjim poštovanjem i pažljivo ga slušali kada bi pokušavao da im odgovori na pitanja, nisu bili baš voljni da uzvrate na njegova. Pul je počeo da se oseća prekomerno zaštićen od kulturnog šoka, pa je napola ozbiljno počeo da razmišlja o tome kako da pobegne iz apartmana. U retkim prilikama kada je ostajao sam, nije se iznenadio kada bi ustanovio da su vrata zaključana.
     A onda je dolazak doktora Indre Volis sve promenio. Uprkos imenu, njen glavni rasni sastojak izgleda da je bio japanski, a bilo je trenutaka kada je Pul uz sasvim malu pomoć mašte mogao da je zamisli kao već prilično zrelu gejšu. Teško, međutim, da je ovakva slika pristajala jednoj uglednoj istoričarki koja je držala virtuelnu katedru na univerzitetu što se i dalje dičio pravim bršljanom. Ona je bila prvi posetilac koji je tečno vladao Pulovim engleskim, zbog čega ju je sa radošću dočekao.
     "Gospodine Pul", poče ona, veoma poslovnim glasom, "dodeljena sam vam kao zvanični vodič i - da tako kažemo - mentor. Moje zvanje... specijalizirala sam vaše razdoblje... teza mi je bila 'Kolaps nacija-država, 2000-2050'. Mislim da možemo pomoći jedno drugom u mnogo pogleda."
     "Uveren sam da je tako. Najpre bih voleo da me izvedete odavde, kako bih mogao malo da vidim vaš svet."
     "Upravo to nameravamo. Ali najpre moramo da vam damo Ident. Bez toga biste bili - kako bi se kazalo? - ne-osoba. Bilo bi vam gotovo nemoguće da pođete bilo kuda ili da bilo šta obavite. Nijedan inputni uređaj ne bi prepoznao vaše postojanje."
     "Baš sam to i očekivao", uzvrati Pul, uz opor smešak. "Stvari su već počele da idu u tom pravcu u moje vreme - a mnogim ljudima nije se dopala ta zamisao."
     "Još ima onih kojima se ne dopada. Oni se isključuju i žive neko vreme u divljini - ima je znatno više na Zemlji nego u vašem stoleću! Ali uvek nose sa sobom svoje kompake, kako bi mogli da potraže pomoć ako se nađu u neprilici. Prosečno vreme iznosi oko pet dana."
     "Žao mi je što to čujem. Ljudska rasa se očigledno iskvarila."
     Pažljivo ju je ispitivao, pokušavajući da odredi granice njene popustljivosti i da dođe do predstave o njenoj ličnosti. Bilo je očigledno da će mnogo vremena provesti zajedno, kao i da će on zavisiti od nje na stotine načina. Pa ipak, nije bio siguran da li će mu se ikada dopasti: možda ga je držala samo za očaravajući muzejski eksponat.
     Na Pulovo iznenađenje, ona se saglasila sa njegovom kritikom.
     "To je možda tačno - u nekim pogledima. Verovatno smo fizički slabiji, ali smo zato zdraviji i bolje prilagođeni od većine ljudi koji su ikada živeli. 'Otmeni divljak' oduvek je bio samo mit.
     Uputila se do male pravougaone ploče, postavljene u vratima na nivou očiju. Približno je bila veličine nekog od nebrojenih časopisa koji su bujali u davnom dobu štampe, a Pul je zapazio da svaka soba ima bar jednu takvu. Obično su bile prazne, ali povremeno bi na njima tekli redovi teksta, potpuno nerazumljivi Pulu, čak i kada bi mu većina reči bila poznata. Jednom je ploča u njegovom apartmanu stala da emituje žurne piskove koje je on prenebregao, pretpostavivši da će se neko drugi pozabaviti problemom, ma šta bilo posredi. Srećom, buka je prestala podjednako naglo kao što je i počela.
     Doktor Volis položi dlan na ploču, a onda ga podiže posle nekoliko sekundi. Osmotrila je Pula i kazala uz smešak: "Hodite da pogledate ovo."
     Natpis koji se iznenada pojavio stekao je u dobroj meri smisao, kada ga je polako pročitao:
     VOLIS, INDRA (Ž2970.03.11/31.885//IST. OKSFORD)
     "Pretpostavljam da je 'Ž' oznaka za žensko, datum rođenja je 11. mart 2970, a u vezi ste sa Odsekom za istoriju na Oksfordu. A ovo - 31.885 - to je vaš lični identifikacioni broj. Je li tačno?"
     "Izvrsno, gospodine Pul. Videla sam neke vaše adrese za elektronsku poštu i brojeve kreditnih kartica - odvratni nizovi alfanumeričkog trabunjanja koje niko nikada ne bi mogao da upamti! Ali mi svi znamo svoj datum rođenja, a deliće ga još najviše 99.999 drugih ljudi. Prema tome, petocifreni broj je sve što vam je potrebno... a čak i ako ga zaboravite, uopšte, zapravo, nije važno. Kao što vidite, on je deo vas."
     "Implant?"
     "Da - nanočip pri rođenju, po jedan na svakom dlanu, radi redundantnosti. Uopšte nećete osećati svoj kada ga budete dobili. Ali zadali ste nam mali problem..."
     "Koji?"
     "Čitači koje ćete najčešće sretati odveć su prostodušni da bi poverovali u vaš datum rođenja. S vašim dopuštenjem, preinačili smo ga stoga za hiljadu godina."
     "Imate moje dopuštenje. A ostatak Identa?"
     "Po želji. Možete ga ostaviti praznog, uneti vaša trenutna zanimanja i mesto - ili ga koristiti za lične poruke, opšte ili usmerene."
     Neke stvari, Pul je bio siguran, stolećima ostaju nepromenjene. Veliki deo tih 'usmerenih' poruka bio bi uistinu lične prirode.
     Zapitao se da li i u ovom dobu ima još autocenzure ili cenzure - kao i to da li se time više postiglo na poboljšanju morala drugih ljudi nego u njegovom vremenu.
     Moraće da upita doktora Volis o tome, kada je bolje upozna.